Amerika 1.deo
Ćaoo svimaa 😀
Posle dugo premišljanja, odlučila sam da svoj prvi post započnem od najlepšeg perioda svog života, a to je definitivno put u Ameriku. Ni sama ne znam kada je pre vreme proletelo. Pre čak osam meseci sam se vratila, a i dalje se sećam svega kao da sam do juče bila tamo. Počeću od toga šta vam je sve potrebno da pripremite za odlazak u dalekuu Ameriku, a u narednim postovima ću detaljnije pričati i o destinacijama koje sam tamo posetila. Uživajtee!
Ono bez čega ne možete da udjete u Ameriku jeste viza. Da biste je dobili, na sajtu američke ambasade morate popuniti formular, nakon čega zakazujete interviju. Par dana nakon intervijua, dobijate mejl u kome piše adresa na kojoj možete preuzeti vaš pasoš. Tek nakon preuzimanja pasoša znaćete da li ste dobili vizu ili ne.
Nakon dobijanja vize, sledeći korak jeste karta. Cene karata mogu biti razne, u zavisnosti kojom klasom želite da putujete, koliko puta da presedate i da li putujete u sezoni ili van nje. Za neke delove Amerike, kao što su Njujork ili Čikago, niste u obavezi da presedate, ali kada je u pitanju Los Andjeles, gde sam ja išla, u obavezi ste da presedate najmanje jedanput. Ja sam presedala u Parizu, verovali ili ne, 9h, na aerodromu Šarl de Gol. Iako je taj aerodrom mnogo veći u odnosu na naš aerodrom Nikola Tesla, iako sam prvi put putovala potpuno sama i prvi put bila na ovom aerodromu, zaista sam sa lakoćom našla sve što mi je bilo potrebno. Od Beograda do Pariza putovali smo 2h, a od Pariza do Los Andjelesa 11h. Znam da tih 11h zvuči premnogoo, ali verujte mi da lepši i lakši put nikada nisam imalaa. Prekookeanski letovi su uglavnom noću, tako da sam veći deo prespavala, gledala filmove, slušala muziku, čitala i naravno, jela. 
Ranije sam putovala letovima koji nisu prekookeanski i verujte mi, velika je razlika u udobnosti i komforu kod letova koji nisu prekookeanski i koji jesu. A da, što se tiče hrane.. naravno da nije kao mamina hrana, ali je dosta dobro, u ekonomskoj klasi, kojom sam ja išla.. Pretpostavljam da je mnogooo bolja u biznis i prvoj klasi.
Nakon sletanja, potrebno je proći još neke kontrole koje će proveriti vaš boravak u Americi i da li ste to zapravo vi. Kontrole tamo su dosta rigoroznije u odnosu na kontrole kod nas, samim tim i duže traju pa je za to potrebno izdvojiti sat, dva, a nekad i više.
Savet za jeftinije karte: kupite ih što ranije možete.
Savet za sigurno putovanje: Pre polaska obezbedite sebi putno osiguranje, jer.. bolje sprečiti, nego lečiti po američkim cenama, hahah.
Ukoliko i Vi imate slično iskustvo i želite da ga podelite sa mnom, možete mi pisati u komentaru. Pozdraav do sledećeg postaa!
Komentara (4)
Interesuje me Kada si stigla proces za Taksi i koliko kostaju hoteli? I ako imas neke preporuke?
Što se tiče taksija, nikako Vam ga ne preporučujem, jer je bukvalno sve daleko i gde god da idete, taksi će biti preskup. Za kretanje po gradu proporučujem ili Rent a car ili ukoliko ne ostajete dugo Uber. Uber je mnogooo jeftiniji od taksija. Jedino što sam čula loše o uber-u jeste da njihovi vozači ne prelaze detaljne obuke kao taksisti. Glavna razlika izmedju taksija i uber-a jeste plaćanje, taksi plaćate kešom, a uber karticom online preko aplikacije. Što se tiče hotela, imam preporuke za hotel u Las Vegasu u kome sam bila, TREASURE ISLAND HOTEL, u sledećem postu ću pisati o njemu. Nemam preporuke za hotele u Los Andjelesu, sobzirom da tamo nisam isla u hotel, već kod prijatelja. Veliki pozdraav 😀
Moje pitanje jeste šta te pitaju na razgovoru za vizu, posto sam ja završila studije i nemam stalni posao da ne kažem nemam čak ni prijavljeni posao, pa zbog toga ne znam jeli uopšte realno da konkurisem. Znam mnoge koje su odbili. Da li znaš šta je presudno da te puste. Onda koliko se sva to placa gledala sam tvoj video rekla si nešto oko 17hiljada..na šta se sve to odnosi? Eto to je otprilike to. I koliko smatraš da je okrivio potrebno da ponesemo para recimo da ostajemo mesec dana kod prijatelja isto.
Ćao Isidora, izvini što tek sad odgovaram. Ovako, što se tiče turističke vize, ona košta 150e i plaćaš je pre razgovora. Dakle, tih 150e plaćaš nezavisno od toga da li na kraju dobiješ vizu ili ne. Tih 150e se odnosi samo na vizu i obuhvata razgovor u ambasadi. Na razgovoru te pitaju kod koga ides, zbog čega ideš. ko si, šta si i ko će da finansira tvoj odlazak tamo. Obzirom da sam nisam imala lični izvor prihoda, pitali su me ko finansira moj odlazak, tako da bi verovatno i tebe to pitali. Čula sam, ali ne znam da li je to tačno, da su dosta pooštrili kriterijume za odlazak, naručito ako osoba nema posao, tako da ne znam da li bi te prihvatili.. I iskreno, ne znam šta je presudno da te puste, ali mislim da najveći uticaj ima to šta imaš iza sebe i šta te veže za tu zemlju iz koje dolaziš. Što se tiče novca, ne bih da ti kažem neku cifru, jer ne znam ni da li bi imala obezbedjenu hranu, prevoz i td.. ono što je sigurno, potrebno je znatno više para nego kod nas. Javi se za sve što te interesuje i možemo da popričamo detaljnije. Pozdrav!